office@pkf.rs | 011 3018 445
background

Izmene Zakona o privrednim društvima

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, koji je objavljen u Službenom glasniku RS, broj 109/21 od 19. novembra 2021. godine.

Zakon o privrednim društvima Februar 15, 2022 » » Zakon o privrednim društvima

Zakon je stupio na snagu 27. novembra 2021. godine, osim pojedinih odredbi koje stupaju na snagu 1. juna 2022. godine, odnosno 28. maja 2023. godine.

Prema obrazloženju Vlade Republike Srbije osnovni razlog za donošenje ovog zakona jeste potreba usklađivanja propisa sa Evropskom unijom i unapređenje pozicije Republike Srbije na rang-listi Svetske banke o uslovima poslovanja – Doing Business za period 2020–2023. godine.

 

Naknade za rad direktora i članova nadzornog odbora društva

Naknade za rad direktora i članova nadzornog odbora društva

Novim članom 393a Zakona propisano je pravo na dostupnost podataka o iznosu i strukturi ukupne naknade direktora u akcionarskim društvima koja nisu javna, kao i u društvu sa ograničenom odgovornošću, za člana koji poseduje najmanje 5% učešća u osnovnom kapitalu toga društva. Društvo je u obavezi da ovom članu omogući uvid u podatke o iznosu i strukturi ukupne naknade za svakog direktora, odnosno izvršnog direktora i člana nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno, u skladu s odredbama člana 81. ovog zakona, i to u roku od tri dana od dana prijema zahteva.

U slučaju da društvo u roku od tri dana ne omogući pristup podacima o iznosu i strukturi ukupne naknade direktora, odnosno člana nadzornog odbora, propisano je da je to privredni prestup, za koji je zaprećena kazna od 100.000 do 1.000.000 dinara.

 

Naknade u javnim akcionarskim društvima

Naknade u javnim akcionarskim društvima

Propisana je obaveza da javno akcionarsko društvo ima politiku naknada direktorima i članovima nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno, koja mora biti jasna i razumljiva.

Odbor direktora, odnosno nadzorni odbor, ako je upravljanje društvom dvodomno, predlaže skupštini društva politiku naknada najmanje na svake četiri godine, ali i sve značajnije promene politike naknada kada se pojavljuje potreba za izmenom politike naknada u okviru ovog perioda.

Odbor direktora, odnosno nadzorni odbor, ako je upravljanje društvom dvodomno, ili komisija za naknade, ako je obrazovana, obavezno sačinjava, jednom godišnje, jasan, sveobuhvatan i razumljiv izveštaj o svim naknadama koje je društvo, ili sa njim povezano društvo koje posluje u okviru iste grupe društava, isplatilo ili se obavezalo da isplati svakom pojedinom sadašnjem i bivšem članu odbora direktora, odnosno nadzornog odbora, u poslednjoj poslovnoj godini koja prethodi godini u kojoj se izveštaj sačinjava.

Revizor koji vrši reviziju godišnjih finansijskih izveštaja društva dužan je da izvrši i reviziju izveštaja o naknadama, i da o tome sačini izveštaj koji sadrži mišljenje da li izveštaj o naknadama sadrži sve propisane podatke; on se dostavlja skupštini, uz izveštaj o naknadama.

Takođe, društvo je dužno da izveštaj o naknadama objavi na svoj internet stranici nakon sednice skupštine na kojoj se raspravljalo o ovom izveštaju, koji mora biti besplatno javno dostupan najmanje deset godina od dana objavljivanja na internet stranici društva. Skupština društva odlučuje o predloženoj politici naknada, koju odbor direktora, odnosno nadzorni odbor, ako je upravljanje društvom dvodomno, predlaže skupštini društva najmanje na svake četiri godine.

Društvo je dužno da politiku naknada koja je usvojena na sednici skupštine, zajedno sa datumom održavanja te sednice i rezultatima glasanja, bez odlaganja objavi na svoj internet stranici, pri čemu politika naknade mora biti besplatno javno dostupna najmanje za sve vreme njene primene.

 

Sadržina obaveštenja upućenog organima društva o postojanju ličnog interesa u pravnom poslu koji društvo namerava da zaključi

Precizno je propisana sadržina obaveštenja koje se dostavlja nadležnom organu radi prijavljivanja poslova i radnji u kojima postoji lični interes. Naime, prema novom stavu 2. člana 65. Zakona obaveštenje sadrži naročito:

  • vrstu, odnosno pravnu prirodu pravnog posla ili radnje,
  • detaljan opis predmeta pravnog posla ili radnje,
  • vrednost, odnosno cenu predmeta pravnog posla ili pravne radnje,
  • rok za izvršenje, plaćanje i slično, kao i
  • sve relevantne činjenice o prirodi i obimu ličnog interesa

Prema odredbi člana 66. stav 2. Zakona, ukoliko vrednost, odnosno cena predmeta pravnog posla ili pravne radnje iznosi 10% ili više od 10% knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva iskazane u poslednjem godišnjem Bilansu stanja, organ društva koji je primio obaveštenje određuje lice iz člana 51. Zakona (procenitelj ili sudski veštak) da izvrši procenu tržišne vrednosti stvari ili prava koji su predmet pravnog posla ili radnje, i da o tome sačini izveštaj. Novim stavom 3. člana 66. Zakona sada je precizirano da se fer vrednost stvari ili prava utvrđuje u skladu sa Međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja 13 – Odmeravanje fer vrednosti.

 

Sadržina obaveštenja kojim se informiše javnost

Sadržina obaveštenja kojim se informiše javnost

Prema novim pravilima, društvo je dužno da na svojoj internet stranici ili na internet stranici registra privrednih subjekata javno objavi nameru zaključenja pravnog posla, odnosno preduzimanja pravne radnje za koju je potrebno odobrenje, koja sadrži detaljan opis tog posla ili radnje, lično, odnosno poslovno ime povezanog lica, informacije o prirodi odnosa sa povezanim licem, datum i vrednost transakcije, kao i podatke iz obaveštenja iz člana 65. stav 2. Zakona, odmah po donošenju odluke kojom se odobrava pravni posao, odnosno pravna radnja u kojoj postoji lični interes, a najkasnije na dan zaključenja tog pravnog posla, odnosno preduzimanja te pravne radnje.

Izveštavanje o pravnim poslovima i radnjama u kojima postoji lični interes

Društvo je dužno da u godišnjim finansijskim izveštajima za tu poslovnu godinu navede podatke o:

  • vrsti pravnog posla ili radnje;
  • predmetu pravnog posla ili radnje;
  • vrednosti, odnosno ceni predmeta pravnog posla ili radnje;
  • procentu udela, odnosno akcija koje lice iz člana 61. Zakona poseduje u društvu, kao i pravnom licu, odnosno drugom licu sa kojim se pravni posao zaključuje, odnosno pravna radnja preduzima;
  • svojstvu, statusu, odnosno funkciji koju lice iz člana 61. Zakona obavlja u društvu, kao i pravnom licu, odnosno drugom licu sa kojim se pravni posao zaključuje, odnosno pravna radnja preduzima.

Imajući u vidu da je norma u primeni od 27. Novembra 2021. godine, suština je da će privredna društva već u finansijskim izveštajima za 2021. godinu biti u obavezi da navode podatke o zaključenim poslovima i radnjama u kojima je postojao lični interes.

 

Tužba zbog povrede pravila o odobravanju poslova u kojima postoji lični interes

Pravne posledice povrede odredbe o dužnosti prijavljivanja poslova i radnji u kojima postoji lični interes mogu biti trojake:

  • poništaj pravnog posla i naknada štete;
  • privredni prestup za privredno društvo ukoliko se na sajtu ne objavi obaveštenje o zaključenom pravnom poslu ili preduzetoj radnji;
  • krivično delo za lica koja imaju posebne dužnosti prema društvu (npr. zakonski zastupnik društva), a koja u nameri da prouzrokuju štetu društvu zaključe pravni posao ili preduzmu pravnu radnju bez pribavljanja saglasnosti nadležnog organa.

 

Obaveza trajnog čuvanja dokumentacije u vezi sa odobravanjem i zaključivanjem pravnog posla ili preduzimanjem radnje u kojoj postoji lični interes

Izmenama člana 464. Zakona propisana je obaveza društva da trajno čuva celokupnu dokumentaciju u vezi sa odobravanjem i zaključivanjem pravnog posla, odnosno preduzimanjem pravne radnje sa ličnim interesom iz člana 66. Zakona. Imajući u vidu navedeno, pored akata za koje je i do sada postojala obaveza čuvanja, sada je propisano da se čuva i celokupna dokumentacija koja se odnosi na odobravanje i zaključivanje pravnog posla, odnosno preduzimanje pravne radnje sa ličnim interesom, i to trajno.

 

Izmene koje se odnose na sedište privrednih 
subjekata

Izmene koje se odnose na sedište privrednih subjekata

Izmenama i dopunama Zakona precizirano je da sedište društva ne predstavlja samo mesto (npr. Beograd), kako je do sada bilo propisano, već i adresa na teritoriji Republike.

Svi postojeći privredni subjekti kojima registrovano sedište nema sve podatke o adresi koje, prema novom rešenju, mora da ima (npr. nema sprat i broj stana), dužni su da do 27. novembra 2022. godine izvrše upis tih podataka kod Agencije za privredne registre (u nastavku: Agencija).

Najznačajnija izmena Zakona koja se tiče sedišta privrednog subjekta (novina koja važi i za preduzetnike i za privredna društva) odnosi se na mogućnost da svako zainteresovano lice, a ne samo vlasnik nepokretnosti, može tužbom, od nadležnog suda zahtevati brisanje sedišta privrednog subjekta sa te adrese, pod pretpostavkom da lice koje ima pravo svojine na toj nepokretnosti nije dozvolilo upotrebu tog prostora za upravljanje poslovanjem društva.

Nakon pravnosnažnosti sud će presudu dostaviti registru privrednih subjekata radi registracije, ali navedeno ne znači da će Registrator izvršiti promenu sedišta, već će od tog trenutka u Registru početi da se prati rok od 30 dana od dana pravnosnažnosti u kome je privredno društvo dužno da promeni sedište.

Ukoliko privredno društvo ne izvrši svoju obavezu u navedenom roku, nad privrednim subjektom se pokreće postupak prinudne likvidacije (ukoliko se radi o privrednom društvu) ili postupak brisanja (ukoliko se radi o preduzetniku).

 

Registracija uloga člana društva prilikom prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica

Naime, prema novododatim odredbama člana 45. st. 4. i 5. Zakona, nakon prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica u stečajnom postupku, vrednost osnovnog kapitala tog privrednog društva registruje se u visini iznosa plaćene kupoprodajne cene iz ugovora o prodaji stečajnog dužnika, a ulog kupca kao nenovčani ulog u osnovni kapital, u vrednosti plaćene kupoprodajne cene.

 

Prestanak obavljanja delatnosti preduzetnika po 
sili zakona

Prestanak obavljanja delatnosti preduzetnika po sili zakona

Izmenama Zakona, pored postojećih razloga za prestanak obavljanja delatnosti po sili zakona propisana su još dva nova:

  • u slučaju oduzimanja dozvole, licence, odobrenja, saglasnosti i dr., koji su u skladu sa članom 4. stav 2. ovog zakona posebnim zakonom propisani kao uslov za registraciju;
  • ako preduzetnik u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude o brisanju sedišta ne registruje novu adresu sedišta.

 

background

PKF pruža podršku svim klijentima u ovoj kompleksnoj oblasti.

Ukoliko imate bilo kakvih neodoumica ili vam je potrebna naša ekspertska podrška.

Računovodstveno odeljenje PKF Beograd
background
Image

Postavi pitanje PKF timu

avatar
Poštovani, u svakom momentu nas možete kontaktirati na broj telefona 011 3018 445 ili poslati email na office@pkf.rs. Ukoliko Vam trebaju hitni odgovori, izaberite jednu od usluga u nastavku.