Okrivljeno lice oslobođeno od optužbe za krivično delo utaja poreza

Apelacioni sud doneo presudu u kojoj je okrivljeno lice oslobođeno od optužbe za krivično delo poreska utaja usled odsustva dokaza o nameri da se izbegne plaćanje poreza

• Apelacioni sud u Kragujevcu je 17.9.2020. godine doneo Presudu br. Kž1 469/2020 u kojoj je okrivljeno lice oslobodilo od optužbe za krivično delo poreska utaja usled odsustva dokaza o nameri okrivljenog lica da izbegne plaćanje poreza.
• Naime, predmetni slučaj je odlikovalo prikazivanje poreskih i drugih obaveza u poslovnim knjigama određenog preduzeća, zatim teška finansijska situacija ovog preduzeća, potom isplaćivanje radnicima preduzeća neto minimalnih zarada koje su bile evidentirane u poslovnim knjigama preduzeća, te je stoga Sud zauzeo stav da navedene činjenice ukazuju na odsustvo namere okrivljenog lica da izbegne plaćanje poreza i doprinosa.
• Navedena Presuda je značajna zbog toga što pojašnjava (ne)postojanje elemenata za dokazivanje krivičnog dela poreska utaja propisanog odredbama Krivičnog zakonika u praksi.

Analiza presude - činjenično stanje

• Nakon izbijanja ekonomske krize 2008. godine, bio je smanjen obim proizvodnje i tražnje za odlivcima iz proizvodnog programa preduzeća "T.L.", što je za posledicu imalo i povlačenje iz procesa proizvodnje zajedno sa mašinama i alatima većinskog vlasnika iz Slovenije. Sve ovo je dovelo do smanjenja prihoda preduzeća i blokade računa, kašnjenja u isplati zarada radnicima, a zbog toga i do štrajkova i blokiranja fabrike od radnika i povremene zabrane okrivljenom licu G. da ulazi u fabriku.
• U navedenoj situaciji većinski vlasnik je uplaćivao samo sredstva za isplatu neto zarada radnicima, koje su nakon isplate bile evidentirane u poslovnim knjigama preduzeća i na koje se obračunavao porez na zarade, kao i doprinosi za PIO na teret radnika i poslodavca, doprinosi za zdravstveno osiguranje na teret radnika i poslodavca, doprinosi za slučaj nezaposlenosti na teret radnika i poslodavca i doprinosi za beneficirani radni staž, ali zbog nedostatka sredstava obračunati iznosi poreza i doprinosa nisu bili uplaćivani na propisani uplatni račun javnih prihoda.
• O situaciji u preduzeću okrivljeno lice je obavestilo nadležne državne organe, kako na lokalnom nivou, tako i Ministarstvo finansija nastojeći da se obezbede novi poslovi za preduzeće i kako bi se obezbedila sredstva za povezivanje radnog staža radnicima i odobrili krediti za izmirenje obračunatih poreza i doprinosa. U celom periodu za koji se okrivljeno lice tereti da nije uplatilo obračunate poreze i doprinose, većinski vlasnik nije redovno vršio uplate novca koje bi pokrile zarade sa pripadajućim porezima i doprinosima za sva zaposlena lica, već je od Uprave većinskog vlasnika preduzeće "T.L." dobijalo sredstva u iznosu koji je bio dovoljan za isplatu neto plata radnicima, ili pak u nekim slučajevima samo 1/10 plate, dakle sredstva koja su namenski uplaćivana samo za navedene isplate.
• Prethodno navedeno činjenično stanje je bilo utvrđeno iz odbrane okrivljenog lica, pri čemu je njegova odbrana bila potvrđena nalazom i mišljenjem veštaka ekonomske struke, koji su naveli da su sve obaveze preduzeća prema državi bile obračunate i ukalkulisane, ali da preduzeće nije imalo novčana sredstva da iste plati jer većinski vlasnik nije redovno vršio uplate novca koje bi pokrile zarade sa pripadajućim porezima i doprinosima, pri čemu je iz izvedenih dokaza proizilazilo da u konkretnoj situaciji nisu bili podneti obrasci Poreskoj upravi za obračunate poreze i doprinose, jer isti nisu bili plaćeni, a pravilo je da se navedeni obrasci podnose samo ako je istovremeno izvršeno i plaćanje.

Stav suda

• Uzimajući u obzir okolnosti konkretnog slučaja i postupke okrivljenog lica, koje je u teškoj finansijskoj situaciji u preduzeću "T.L.", koje je zbog ekonomske krize otežano poslovalo sa veoma smanjenim prihodima, radi očuvanja socijalnog mira iz sredstava koja je preduzeće dobijalo od većinskog vlasnika isplaćivalo neto zarade zaposlenima, koje su nakon isplate bile evidentirane u poslovnim knjigama preduzeća i na koje se obračunavao porez na zarade i pripadajući doprinosi, pri čemu zbog nedostatka sredstava obračunati iznosi poreza i doprinosa nisu bili uplaćivani na propisani uplatni račun javnih prihoda, Apelacioni sud je stava da nije bila dokazana namera kod okrivljenog lica za potpuno ili delimično izbegavanje plaćanja poreza, doprinosa ili drugih propisanih javnih dažbina.
• Naime, pored objektivnih elemenata, u pogledu krivice potreban je umišljaj, kao i namera da se potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih javnih dažbina, pa s obzirom na sve prethodno navedene nesporno utvrđene činjenice i na navedene postupke okrivljenog lica, a pre svega na nespornu činjenicu da je okrivljeno lice poreske obaveze u odnosu na neuplaćene poreze po odbitku prikazalo u poslovnim knjigama preduzeća, kao i na to da nije prikrivalo činjenice vezane za neobračunate i neplaćene doprinose na neisplaćene zarade zaposlenih, a što posredno upućuje na zaključak da ih nije sakrivalo sa namerom da ih nikada ne plati, to po oceni Apelacionog suda nisu bila dokazana subjektivna obeležja krivičnih dela u pitanju, zbog čega je ovaj Sud oslobodio okrivljenog B.G. od optužbe za produženo krivično delo neuplaćivanje poreza po odbitku i krivično delo poreska utaja, nalazeći da javna tužba nije dokazala navode iz optužnog akta.

Implikacije

• Analizirana Presuda potvrđuje neophodnost dokazivanja postojanja umišljaja i jasne i nedvosmislene namere da se kroz učinjene radnje potpuno ili delimično izbegne plaćanje javnih prihoda, kako bi se određeno delo kvalifikovalo kao krivično delo poreska utaja.
• U konkretnom slučaju okrivljeno lice nije prikrivalo činjenice relevantne za utvrđivanje poreskih obaveza sa ciljem da ih nikada ne plati, te se stoga zaključuje da nije postojala namera da se izbegne plaćanje poreza, tj. da se počini krivično delo poreska utaja.