Jun 02, 2021 » Novi IFRS 9 koji je zamenio MRS 39, i čija je primena obavezna počev od finansijskih izveštaja za 2020. godinu uvodi nove zahteve u odnosu na klasifikaciju i vrednovanje finansijskih instrumenata.
IFRS 9 novi model obezvređenja finansijskih sredstava na bazi očekivanog kreditnog gubitka (Expected credit loss – ECL), kao odgovor na kritike obezvređenja finansijskih sredstva u skladu sa MRS 39 (koji je dovodio do prekasnog i premalog nivoa ispravki vrednosti), može zahtevati značajne promene u vašim internim kompanijskim sistemima i procesima, i rezultirati ispravkama vrednosti koje su daleko veće nego po do sada važećem MRS 39.
Zbog toga bi u ovom članku želeli da vam, na što jednostavniji način, ukažemo na glavne zahteve IFRS 9 prilikom vrednovanja pozajmica, kao i na važnost blagovremenog prilagođavanja novih zahtevima.
Koje su osnovne pretpostavke ECL modela vrednovanja pozajmica?
1. Projektovanje očekivanog cash flow
ECL model polazi od projektovanja očekivanog cash flow-a po godinama trajanja ugovora, a prema ugovorenim uslovima pozajmice, uzimajući u obzir prilive po osnovu glavnice, kamate, kao i očekivane prilive po drugim osnovama (kako bi se utvrdila efektivna kamatna stopa).
2. Probability of default stopa (PD stopa)
Nakon projektovanja očekivanog cash flow-a, neophodno je utvrditi PD stopu, izraženu u procentima, a koja predstavlja verovatnoću nastupanja „default“ slučaja, tj verovatnoću da dužnik neće biti u mogućnosti da pozajmicu vrati u skladu sa ugovorenim uslovima. Određivanje PD stope je često vrlo kompleksan zadatak, i entitet bi trebalo da razmorti više faktora: istorijske finansijske podatke dužnika, njegov finansijski položaj i kreditni rejting, kao i eventualne promene u finansijskom položaju ili kreditnog rejtinga od inicijalnog odobravanja pozajmice, istoriju vraćanja pozajmica itd.
3. Loss given default stopa (LGD stopa)
LDG stopa predstavlja % očekivanog cash flow-a koji se neće nadokanditi u slučaju nastupanja „default“ slučaja. Ona je usko vezana za recovery stopu (RR) i računa se kao 100% minus recovery stopa. Prilikom određivanja LGD stope treba uzeti u obzir i kvalitet kolaterala definisanih u ugovoru o pozajmici, kao i mogućnost realizacije i naplate kolaterala.
4. Diskontovani očekivani gubitak (discounted ECL)
Sledeći korak u ECL modelu je određivanje očekivanog kreditnog gubitka (ECL) i to u odnosu na dva vremenska horizonta: tokom narednih 12 meseci (12 month ECL) i tokom čitavog trajanja ugovora (lifetime ECL), a uzimajući u obzir projektovani očekivani cash flow i utvrđene PD i LGD stope, nakon čega se izračunati ECL diskontuje primenom odgovarajuće diskontne stope kako bi se odredila sadašnja vrednost ECL-a.
5. Stage 1 vs Stage 2 vs Stage 3
IFRS 9 zahteva i procenu faze vrednovanja kojoj finansijski instrument pripada, tj procenu da li je pozajmica „performing“ (Stage 1), „underperforming“ (Stage 2), ili „non-performing“ (Stage 3). U okviru Stage 1 faze obezvređenje pozajmice se vrši u skladu sa izračunatim 12-o mesečnim ECL, dok naredne faze zahtevaju obezvređenje pozajmice prema izračunatom očekivanom kreditnom gubitku tokom čitavog životnog veka instrumenta (lifetime ECL).
Koja pitanja bi trebalo postaviti pri usvajanju IFRS 9?
- Kako sastaviti plan za prelazak na novi standard?
- Ko je odgovoran?
- Koji resursi i izvori informacija su na raspolaganju?
- Koje promene internih sistema i procesa je potrebno uvesti?
- Obuka zaposlenih?
