Novembar 20, 2020 » U skladu sa mandatom datim na osnovu BEPS akcionih planova 4 i 8-10, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je u februaru 2020. godine izdala Uputstvo za primenu pravila o transfernim cenama u finansijskim transakcijama (Uputstvo). Navedeno Uputstvo je značajno zato što po prvi put OECD Smernice za primenu pravila o transfernim cenama za multinacionalna preduzeća i poreske uprave (Smernice) uključuju i implikacije na finansijske transakcije iz ugla transfernih cena. S tim u vezi, predmetno Uputstvo bi trebalo da doprinese rastu konzistentnosti prilikom tumačenja principa „van dohvata ruke“, kao i izbegavanju sporova na polju transfernih cena i slučajeva dvostrukog oporezivanja multinacionalnih preduzeća.
Uputstvo obuhvata nekoliko primera kojim se ilustruje primena osnovnih principa analiziranih u njemu. Bliže posmatrano, u Uputstvu je razrađeno kako se analiza koncepta „preciznog definisanja transakcije“ primenjuje na strukturu kapitala multinacionalnog preduzeća u okviru grupe povezanih pravnih lica.
Takođe, u Uputstvu je pojašnjeno to da ono ne sprečava države da implementiraju pristupe putem kojih bi se bavili pitanjima strukture kapitala i priznavanja troškova kamate za svrhe obračuna poreza na dobit pravnih lica u okviru vlastitih poreskih zakonodavstava.
Nadalje, Uputstvo posvećuje pažnju i pitanju utvrđivanja ekonomski relevantnih karakteristika koje predstavljaju deo analize uslova i okolnosti pod kojima se realizuju finansijske transakcije između povezanih lica (tzv. funkcionalna analiza).
Pored toga, u Uputstvu se naročita pažnja pridaje i analizi specifičnih slučajeva u vezi sa određivanjem cena „van dohvata ruke“ u finansijskim transakcijama (npr. funkcije finansijskog menadžmenta, intra-kompanijski zajmovi, keš puling, hedžing, garancije i društvo za uzajamno osiguranje).
Naposletku, u Uputstvu su analizirana i pitanja utvrđivanja bezrizične stope prinosa i stope prinosa usklađene za određeni stepen rizika.
OECD je najavila da će sadržaj Uputstva biti uključen u sledeće izdanje Smernica, koje bi trebalo da bude dostupno u prvoj polovini 2021. godine.
Implikacije pravilnika o transfernim cenama
Međunarodna praksa OECD na polju primene pravila o transfernim cenama je značajna i za Republiku Srbiju, budući da je članom 61a Zakona o porezu na dobit pravnih lica propisano to da će Ministar finansija, oslanjajući se na izvore vezane za oporezivanje transakcija između povezanih lica OECD, bliže urediti primenu odredbi koje uređuju transferne cene.
Važeći propisi o transfernim cenama Republike Srbije (Zakon o porezu na dobit pravnih lica i podzakonska akta) još uvek ne sadrže odredbe u skladu sa najnovijom praksom iz OECD Smernica i Uputstva koje imaju snagu zakona. Nezavisno od toga, preporuka je da preduzeća koja posluju u Republici Srbiji koriste OECD Smernice i Uputstvo kao primere dobre međunarodne prakse prilikom primene pravila o transfernim cenama u interkompanijskim transakcijama.
S tim u vezi, napominjemo da je OECD poslednje dostupno izdanje Smernica izdala u julu 2017. godine, pri čemu je na srpskom jeziku dostupno prethodno izdanje Smernica iz jula 2010. godine u prevodu Srpskog fiskalnog društva.
Ključni pojmovi za razumevanje
Šta je to BEPS?
Erozija poreske osnovice i premeštanje dobiti (engl. Base Erosion and Profit Shifting – BEPS) je pojam koji se odnosi na strategije poreskog planiranja koje iskorišćavaju pravne praznine i neusklađenosti u poreskim propisima različitih država sa ciljem „uklanjanja“ dobiti za poreske svrhe ili „veštačkog“ premeštanja dobiti u države sa niskim ili nepostojećim porezom, u kojima se ekonomska aktivnost uopšte ne odvija ili se odvija u malom obimu. Navedeno postupanje za posledicu ima nizak ili nikakav iznos ukupnog poreza na dobit pravnih lica koji se plaća na nivou grupe multinacionalnih preduzeća.
Radeći zajedno u okviru OECD/G20 Inkluzivnog okvira za BEPS, preko 135 zemalja i jurisdikcija (u koje se ubraja i Srbija) sarađuje u implementaciji 15 akcionih planova koji imaju za cilj borbu protiv izbegavanja plaćanja poreza, zatim unapređenje koherentnosti kod primene međunarodnih poreskih pravila i obezbeđivanje transparentnijeg poreskog okruženja.
Šta uzrokuje BEPS?
U načelu, porez na dobit pravnih lica se obračunava i plaća na nivou pojedinačne države. Kada poslovne aktivnosti prelaze međudržavne granice, interakcija domaćih poreskih propisa različitih država može dovesti do toga da se određeni iznos dobiti oporezuje u nekoliko država, što za posledicu ima dvostruko oporezivanje. Pored toga, navedena interakcija može da stvori i pravne praznine, koje mogu da dovedu do toga da se dobit nigde ne oporezuje. BEPS strategije iskorišćavaju nastale pravne praznine između poreskih propisa više država kako bi se postiglo dvostruko neoporezivanje dobiti.
Kako transferne cene dovode do BEPS-a?
Princip „van dohvata ruke“ se pokazao korisnim kao praktičan i uravnotežen standard za poreske uprave i poreske obveznike kod analize transfernih cena između povezanih lica, kao i kod sprečavanja dvostrukog oporezivanja. Međutim, sa svojim izraženim naglaskom na ugovornoj raspodeli funkcija, imovine i rizika između povezanih lica, postojeće uputstvo o primeni principa „van dohvata ruke“ se takođe pokazalo ranjivim na potencijalne manipulacije.
